Titov bunker, smešten u neposrednoj blizini hercegovačkog grada Konjica, izgrađen je u tajnosti između 1953. i 1979. Stanovnici grada Konjica nisu mogli ni da zamisle da se u njihovoj blizini gradi ogromni podzemni bunker, čija je svrha bila kao sklonište u slučaju atomskog rata. Jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito bio je u bunkeru sa svojih 360 najbližih saradnika.
Bunker može da izdrži nuklearnu eksploziju od 25 kilotona. To je osam puta jača eksplozija od atomske eksplozije 1945. nad Hirošimom.
Izgradnja bunkera koštala je vrtoglavih 4,6 milijardi dolara. Računajući uz to i inflaciju. Stvarni trošak izgradnje bio je najmanje 20 milijardi evra. Možda mislite da je ovo bio potpuno nepotreban gubitak novca, da je bolje da su se za te pare gradili putevi, škole, fakulteti, bolnice… Ali sa druge strane, postojala je velika verovatnoća da će Sovjetski Savez tada napasti Jugoslaviju, baš kao i Čehoslovačku. Mislim da se svi slažemo da sigurno ne bi bilo lepo živeti pod Sovjetima.
Titov bunker se nalazi duboko u planini Zlatar, negde oko 280 metara ispod zemlje. Prostire se na 6500 kvadratnih metara i mogao bi da ugosti 360 ljudi na bar pola godine najmanje.
Kada je 1992. otpočeo građanski rat u Bosni i Hercegovini, Titov bunker se našao na području koje kontroliše muslimanska vojska ili armija BiH. Jugoslovenska narodna armija, koja je u to vreme bila u bunkeru, bila je primorana da ga napusti. Pošto nisu želeli da bunker zapadne u ruke neprijatelju, minirali su ga, ali ga je spasio šerif Gabovica, pukovnik koji je presekao žice za destinaciju. Šerif Gabovica radio je u Titovom bunkeru 13 godina. Čak ni njegova supruga nije znala gde on radi.
Titov bunker otvoren je za oči javnosti u 2011. godini. Od tada broj poseta raste iz godine u godinu. Najbrojniji posetioci su Slovenci kojih je više od pola!
Već sam dvaput posetio Titov bunker. Poslednji put je bio pre nedelju dana kada sam vodio svoje kolege na izlet u Bosnu i Hercegovinu.
Kao što sam ranije napomenuo, Titov bunker se nalazi u blizini grada Konjica. Grad Konjic se nalazi na oko pola puta između Sarajeva i Mostara. Kroz grad protiče reka Neretva koja se odmah po završetku grada uliva u jezero Jablanica.
Konjic je lep i prijatan grad, koji nije zanimljiv putnicima i turistima samo zbog Titovog bunkera, već i zbog ostalih turističkih atrakcija! Jedna od njih je rafting rekom Neretvom. Nameravam da odem na rafting u avgustu. Izveštava ću kako je bilo i preneti utiske.
Malo više od 20 kilometara od Konjica je prelepo Boračko jezero koje sam i sam posetio više puta. Iz prve ruke vam mogu reći da je vredno za videti.
Oko Konjica takođe imaju veoma lepe planine, to je pravi raj za planinare i izletnike!
Ako imate vremena, svratite u Konjic na dan ili dva.
Ako planirate da posetite Titov bunker, dobra je ideja da rezervišete svoj dolazak preko neke od lokalnih turističkih agencija Konjic. Cena ulaznice je 10 evra. Sam preporučujem agenciju koju sam dva puta posetio kada sam išao u obilazak Titovog bunkera. Možete ih kontaktirati direktno putem donjeg obrasca.
Agencija će vam reći kada su vodičke ture na raspolaganju. Moraćete da ih prijavite najmanje 20 minuta unapred, kako biste sredili papire da bi vas turistički vodič odveo u bunker. Ako idete tamo sopstvenim prevozom, možete otići i automobilom u bunker. Ako pak ne idete ili nemate vlastiti prevoz, agencija će vas odvesti u bunker. Agencija takođe ima restoran sa dobrom hranom i lepom terasom. Terasa je smeštena iznad Bele reke, koja se uliva na nekoliko metara u reku Neretvu.
Titov bunker smo posetili u nedelju u 12:00, što se ispostavilo za najgori mogući termin. Bilo je neverovatno mnogo posetilaca! Ako imate priliku, preporučujem vam da ponovo dođete u obilazak Titovog bunkera.
Odmah po ulasku, čovek oseti da je objekat ogroman i nametljiv i da će videti mnoštvo zanimljivih i interesantnih stvari unutra.
Obilazak bunkera je na veoma visokom nivou. Naš vodič je sve vrlo lepo objasnio i znao sve odgovore na postavljena pitanja. Jedina mana je bila to što smo možda bili prevelika grupa i sve je nekako prebrzo išlo za mene. Svakako nije isti slučaj ako dođete u posetu u nekom drugom terminu. Takođe je i moguće da sam pogrešan tajming osetio samo ja, jer sam imao mnogo posla sa slikanjem i snimanjem.
Šta je vodič rekao, možete pogledati u videu ispod.
Gledati sve ovo preko videa je jedna stvar, a videti sve ovo uživo je potpuno drugačiji osećaj i iskustvo. Tako da definitivno preporučujem da dođete jednom prilikom i posetite.
Jedino što mi se nije dopalo u Titovom bunkeru je to što su umetnici potpuno uništili neke prostorije. Uništiti inventar star 30 ili čak 50 godina, naslažući sve na jednu gomilu, za mene ne predstavlja umetnost, već vandalizam! Pogledajte primer takve umetnosti na slici ispod. Pa vi procenite i sami da li je to umetnost ili uništavanje predmeta od istorijske vrednosti i značaja.
Ako imate bilo kakvih pitanja u vezi Titovog bunkera, molim vas pitajte me u komentaru na ovom postu i ja ću vam rado odgovoriti na njega!
Samo 62 kilometra od Konjica nalazi se prelepo jezero Rama . Siguran sam da nećete zažaliti ako ga posetite. Više o ovome možete pročitati na http://www.tomazgorec.si/ramsko-jezero, gde takođe možete pogledati i divan video.