Nisam nešto posebno svestan Slovenac. Moje lično mišljenje je, da ta svestnost i nije baš dobra, pošto su oni najsvestniji u više navrata puni mržnje do drugih naroda. A to vodi u ratove…
Sećam se, ko da je juče bilo. Dok sam još bio u osnovnoj školi, jedna nam je učiteljica rekla, da moramo uvek biti ponosni na to da smo Slovenci. Kao deo svog naroda, ja sam ponosan na to, da smo Slovenci vredan i pametan narod. Poštujem dostignuća slovenačkih preduzeća i dostignuća slovenačkih sportista. Slovenija je država, koja je na poslednjim olimpijskim igrama zauzela drugo mesto po broju osvojenih medalja po stanovniku.
Ne tako davno, skijao sam na Voglu. Idu mi na živce ljudi, koji se uguraju u red ispred tebe. Ne da mi idu na živce, već uopšte ne mogu da jih trpim! Pošto se ni sam nikad nisao gurao, ne dozvoljavam to ni bilo kom drugom.
Dok smo sa kolegom čekali u redu za žičaru, primetili smo grupu mladića, starih od prilike 20 godina. Odma sam po njihovom ponašanju video, kakve su njihove namere. Kad su se pokušali ugurati u red, odma sam se zaderao prema njihovom pravcu, tako da su svi pogledali prema meni sa prijatnim osmehom na licu. Kao da su videli svog spasitelja. Svojim rečima, kojima sam jim reko, da izađu iz reda sam dodao: “Kad jih roditelji nisu naučili reda, ja ću ih!”. Ali grupa mladića još nije izašla iz reda. Tad je neki čovek iza mene izašao iz reda i prišao mladićima te ih oterao na kraj reda.
Zatim se vratio na svoje mesto i rekao svom kolegi: “Ne znam šta je sa nama Slovencima, da mirno gledamo kako se ljudi guraju u red!”. A ja ću samo da dodam, da isto važi i za politiku. Svi vidimo šta se dešava ali još uvek ćutimo.