Pre nekoliko vremena vratio sam se sa kraćeg putovanja po Srbiji. Ponovo sam bio oduševljen njihovom gostoljubnošću.

Kao što sam već navikao, u Srbiji uvek sretnem prijatne i gostoljubne ljude. I ovog puta nije bilo ništa drugačije. Sve je nadmašilo moja očekivanja.

Sa mojom drugaricom Anitom smo tri dana spavali u hotelu, koji je zapravo bio splav na Zapadni Moravi u mestu Čukojevac. Vlastnik hotela je stariji gospodin, koji nam se predstavio kao Pajo. Odma se primeti, da je gospodin Pajo veći deo svog života proveo u Francuskoj, pošto je njegov hotel baš uredan a on sam je veoma obrazovan i kulturan. 

Već prvo jutro, ja i Pajo smo počeli pričati o zajedničkim interesima. Odmah sam shvatio da smo si veoma slični. Kao i ja, Pajo je nekad držao diskoteku, zbog koje je imao iste probleme kao i ja sam. 

Posle doručka, ja i Anita hteli smo platiti smeštaj i doručak u hotelu ali nam Pajo to nikako nije dozvolio. 

Zbog toga smo odlučili, da kod njega naručimo večeru, kako bi mu se barem malo iskupili. Odmah smo shvatili da smo uradili dobar potez, pošto je i večera bila sasvim fantastična. 

I preostala dva dana smo doručkovali i večerali kod Paje ali smo se svaki dan i “posvađali” zato što nam ništa nije hteo naplatiti. Naravno, nije mi došlo ni kraj pameti da bi iskorištavao gostoprimstvo gospodina Paje. Zato sam mu rekao, da nam mora naplatiti barem jednu večeru ili više nećemo jesti kod njega. Pošto smo videli da to Paji mnogo znači, odlučili smo da mu dozvolimo da nas ponekad počasti pičem. 

Pajo in Tomaž

Poslednji dan, Pajo nam je ponudio da ostanemo još dva dana potpuno besplatno! Da smo imali vremena, ponudu bi sigurno prihvatili, pošto smo se kod njega osećeli baš posebno. Osećali smo se ko da smo došli u goste nekome, koga znamo već duži niz godina. Pošto nismo bili u mogućnosti da ostanemo još dan ili dva, Pajo nam je rekao da imamo sledeći put, kad dođemo u Čukojevac dva dana smeštaja u njegovom hotelu potpuno besplatno. 

Bilo nam je veoma teško napustiti Čukojevac, ali znam da ću se jednog dana vratiti.

Na našem putovanju na koje smo ja i Anita otišli u okviru projekta 20.000 kilometara po Evropi, sreli smo gostoljubive ljude na svakom koraku. Teško je rečima opisati tu srbsku gostoljubivost, jednostavno je moraš doživeti!

Preputovao sam več velik deo sveta. Bio sam na više od 15 putovanja po Aziji, Africi, Severnoj i Južnoj Americi. Definitivno mogu da kažem, da tako ljubaznih ljudi, kao što su Srbi nisam sreo još nigde. To im je najverovatnije u genima. 

Kad već pišem gostoljubivosti Srba, napravio bi veliku krivicu stanovnicima Bosne i Hercegovine, kad jih ne bi spomenuo. I bošnjaci su veoma ljubazni ljudi, možda samo za nijansu manje od Srba.

O gostoljubivosti Srba ima slično mišljenje i svetska putnica Benka Pulko, koja je u svojoj knjizi “Pocestnica” napisala, da su Srbi i Iranci najgostoljubiviji. 

Više sam puta čuo nekog slovenačkog putnika, kako priča kako je lepo putovati po Aziji, jer su ljudi tako ljubazni. Šteta samo, što ti isti putnici ne vide da imaju pred nosom dve zanimljive države, gde će biti primljeni još lepše nego u Aziji.